Bürgergeld više ne postoji: Nova pravila za Grundsicherungsgeld u Nemačkoj

Bürgergeld je u Nemačkoj od 1. jula 2026. zamenjen novim Grundsicherungsgeldom. Promenjeno je više od samog naziva: uvedena su stroža pravila za prihvatanje posla, dolazak na termine u Jobcenteru, imovinu i troškove stanovanja. Evo šta korisnici treba da znaju. Od 1. jula 2026. godine u Nemačkoj se umesto dosadašnjeg Bürgergelda primenjuje Grundsicherungsgeld , odnosno osnovna finansijska pomoć za osobe koje ne mogu samostalno da pokriju životne troškove. Reforma donosi nova pravila i obaveze za korisnike Jobcentra. Posebno su važne promene koje se odnose na prihvatanje ponuđenog posla, poštovanje dogovorenog plana, termine u Jobcenteru, sankcije, imovinu i plaćanje troškova stanovanja. Građani koji su već primali Bürgergeld ne moraju automatski da podnose novi zahtev samo zato što se naziv pomoći promenio. Šta je Grundsicherungsgeld? Grundsicherungsgeld je državna finansijska pomoć namenjena radno sposobnim osobama koje nemaju dovoljno prihoda ili imovine da samostalno pokriju svoje životne troškove. Pomoć mogu dobiti i zaposlene osobe čija primanja nisu dovoljna za životne troškove njihove porodice. Prilikom odlučivanja o zahtevu Jobcenter ne posmatra samo jednu osobu, već uzima u obzir i druge članove takozvane Bedarfsgemeinschaft , odnosno zajednice potreba. U nju, u zavisnosti od porodične situacije, mogu ulaziti supružnici, partneri i deca koja žive u istom domaćinstvu. Ko može dobiti Grundsicherungsgeld? Prema informacijama Bundesagentur für Arbeit, osnovni uslovi su: osoba ima najmanje 15 godina još nije dostigla starosnu granicu za penziju živi u Nemačkoj i tu ima centar životnih interesa sposobna je da radi najmanje tri sata dnevno nema dovoljno prihoda ili imovine da sama pokrije životne troškove Grundsicherungsgeld može dobiti osoba koja je nezaposlena i ne prima Arbeitslosengeld ili dobija toliko mali iznos da njime ne može da pokrije osnovne troškove. Pravo može imati i osoba koja radi, ali ima nisku platu. U tom slučaju Grundsicherungsgeld može služiti kao dopuna prihodima. Član domaćinstva koji nije radno sposoban takođe može biti obuhvaćen pomoći ako živi u zajednici sa radno sposobnom osobom koja ima pravo na Grundsicherungsgeld. Da li strani državljani imaju pravo na pomoć? Strani državljani mogu imati pravo na Grundsicherungsgeld, ali pored opštih uslova moraju ispuniti i dodatne zahteve. Pravo može postojati, na primer, ako je osoba: zaposlena ili samozaposlena u Nemačkoj državljanin EU, Evropskog ekonomskog prostora ili Švajcarske, prethodno je radila u Nemačkoj i ostala bez posla protiv svoje volje državljanin treće zemlje koji poseduje boravišnu dozvolu koja omogućava primanje ove pomoći Pravo po pravilu ne postoji ako osoba: ne boravi legalno u Nemačkoj dođe u Nemačku isključivo radi traženja posla prima pomoć prema Zakonu o davanjima za tražioce azila Kod stranih državljana odluka zavisi od državljanstva, boravišnog statusa, prethodnog zaposlenja i individualne situacije. Zato je kod nejasnih slučajeva najbolje zatražiti pisanu informaciju od Jobcentra ili stručni pravni savet. Prihvatanje posla sada ima prednost Jedna od najvažnijih promena odnosi se na posredovanje pri zapošljavanju. Ako je odgovarajući i prihvatljiv posao dostupan, korisnik Grundsicherungsgelda mora da ga prihvati. Odbijanje ponuđenog posla bez opravdanog razloga može dovesti do smanjenja novčane pomoći. Cilj reforme je da se radno sposobne osobe što brže vrate na tržište rada. Ipak, Jobcenter i dalje može finansirati kvalifikacije, prekvalifikacije ili dodatno obrazovanje ako proceni da će takva mera povećati šanse za dugoročno zaposlenje. To se posebno odnosi na mlađe osobe, ali mogućnost dodatnog obrazovanja nije ograničena samo na osobe mlađe od 30 godina. Strože sankcije zbog neispunjavanja obaveza Nova pravila predviđaju strože posledice kada korisnik ne ispunjava dogovorene obaveze. Kod povrede obaveza Jobcenter može odmah smanjiti osnovni iznos pomoći za 30 odsto u trajanju od tri meseca . Pre nego što donese odluku o smanjenju, Jobcenter mora uzeti u obzir konkretne okolnosti i proveriti da li je postojao opravdan razlog. Zbog toga je važno da korisnik ne ignoriše pisma Jobcentra. Ako postoji zdravstveni, porodični ili drugi ozbiljan razlog zbog kojeg obaveza nije mogla biti ispunjena, potrebno je što pre obavestiti Jobcenter i, kada je moguće, dostaviti dokaz. Šta se dešava ako propustite termin u Jobcenteru? Korisnici Grundsicherungsgelda obavezni su da se odazovu na pozive i dogovorene termine u Jobcenteru. Prema novim pravilima: kod drugog neopravdano propuštenog termina osnovna pomoć može biti smanjena za 30 odsto tokom jednog meseca ako korisnik bez opravdanog razloga propusti tri uzastopna termina , pravo na pomoć može u potpunosti prestati Ako ne možete da dođete na termin, važno je da Jobcenter obavestite pre sastanka ili odmah nakon toga. Bolest, hitna porodična situacija ili drugi ozbiljni razlozi mogu predstavljati opravdanje, ali Jobcenter može tražiti odgovarajući dokaz. Telefonski poziv često nije dovoljan. Sigurnije je poslati poruku preko zvaničnog online naloga, e-mail, faks ili pismo i sačuvati dokaz da je obaveštenje poslato. Kooperationsplan postaje obavezujući Kooperationsplan predstavlja plan saradnje između korisnika i Jobcentra. U njemu se određuju konkretni koraci, podrška i aktivnosti koje treba da pomognu osobi da pronađe posao. Plan može sadržati: slanje prijava za posao učestvovanje na razgovorima pohađanje kursa nemačkog jezika stručno usavršavanje ili prekvalifikaciju učestvovanje u drugim merama Jobcentra Korisnik je obavezan da se pridržava dogovorenog plana. Dosadašnji poseban postupak mirenja u slučaju neslaganja oko Kooperationsplana više nije predviđen. Zbog toga je važno da korisnik odmah postavi pitanja ako nešto u planu ne razume ili smatra da određena obaveza nije realna. Roditelji se ranije uključuju u traženje posla Roditelji koji brinu o maloj deci sada mogu ranije biti uključeni u savetovanje i posredovanje pri zapošljavanju. To je moguće od trenutka kada dete navrši 14 meseci , pod uslovom da je briga o detetu obezbeđena. Od tada se od roditelja može očekivati: prihvatanje odgovarajućeg posla učestvovanje u merama integracije pohađanje integracionog ili jezičkog kursa Jobcenter mora uzeti u obzir stvarnu dostupnost vrtića ili drugog pouzdanog oblika čuvanja deteta. Ako briga o detetu objektivno nije obezbeđena, roditelj treba o tome da obavesti savetnika i dostavi raspoložive dokaze. Menjaju se pravila o imovini Jedna od značajnijih promena je ukidanje dosadašnje Karenzzeit , odnosno perioda u kojem se imovina na početku primanja pomoći proveravala po blažim pravilima. Visina zaštićene imovine sada zavisi od starosti svakog člana Bedarfsgemeinschaft. Prema zvaničnim informacijama, individualni zaštićeni iznosi su: do navršene 30. godine: 5.000 evra od 31. godine: 10.000 evra od 41. godine: 12.500 evra od 51. godine: 20.000 evra Jobcenter prilikom odlučivanja može uzeti u obzir: gotovinu i štednju vrednosne papire i ETF fondove određena vozila i vredne predmete životna osiguranja sa kapitalnom vrednošću kuće, zemljište i stanove u vlasništvu Određena imovina se ipak ne računa ili je zaštićena. Na primer, automobil primeren potrebama domaćinstva i dalje može biti izuzet iz obračuna. Svaka imovina mora biti prijavljena Jobcenteru. Neprijavljivanje računa, štednje, nekretnine ili druge relevantne imovine može dovesti do povraćaja pomoći i dodatnih pravnih posledica. Nova ograničenja za troškove stanovanja Promenjena su i pravila za troškove stanovanja. Tokom prve godine primanja Grundsicherungsgelda Jobcenter može pokrivati troškove stanovanja najviše do jedne i po lokalne granice prihvatljivih troškova . Tačna granica zavisi od grada ili opštine, broja članova domaćinstva i lokalnih cena stanovanja. U određenim slučajevima mogući su izuzeci, posebno za porodice sa decom ili domaćinstva kod kojih bi preseljenje izazvalo posebne teškoće. Ako Jobcenter proceni da su troškovi stanovanja previsoki, može od korisnika tražiti da ih smanji. To može uključivati traženje jeftinijeg stana, podstanara ili drugi način smanjenja troškova. Ne bi trebalo samostalno potpisivati novi ugovor o najmu bez prethodne pisane saglasnosti Jobcentra ako očekujete da Jobcenter plaća kiriju. Da li se prihod i dalje računa? Grundsicherungsgeld mogu primati i osobe koje rade, ali njihov prihod utiče na visinu pomoći. Prvih 100 evra prihoda od rada predstavlja osnovni zaštićeni iznos i ne uračunava se u celosti u pomoć. Kod većih prihoda postoje dodatni Freibetrag iznosi. Zbog toga osoba koja radi obično ima više ukupnog novca nego osoba bez prihoda od zaposlenja. Kao prihod mogu se računati: plata i prihod od samozaposlenja Arbeitslosengeld Elterngeld i Krankengeld prihod od izdavanja nekretnine alimentacija Kindergeld penzija kamata i drugi prihodi od kapitala povraćaj poreza otpremnina određena davanja za učenike i studente Svaki prihod i svaka značajna promena moraju se prijaviti Jobcenteru. Da li postojeći korisnici moraju podneti novi zahtev? Ako ste već primali Bürgergeld, zbog promene naziva ne morate podnositi potpuno novi zahtev . Prema Bundesagentur für Arbeit: zadržavate dosadašnjeg savetnika ili kontakt-osobu postojeće mere i kursevi nastavljaju se kao i ranije ranije izdati Bescheid-i ostaju sadržinski važeći postojeći formulari i online usluge mogu se i dalje koristiti Na pojedinim dokumentima privremeno može i dalje pisati Bürgergeld. Takvi dokumenti zbog toga ne prestaju da važe. Međutim, kada istekne trenutni period odobrenja pomoći, morate na vreme podneti Weiterbewilligungsantrag , odnosno zahtev za produženje. Šta korisnici sada treba da urade? Ako već primate pomoć, najvažnije je da: Redovno proveravate poštu i online nalog Jobcentra. Ne propuštate zakazane termine. Odmah prijavite bolest ili drugi opravdan razlog za izostanak. Poštujete dogovoreni Kooperationsplan. Prijavite svaki prihod, imovinu i promenu u domaćinstvu. Na vreme podnesete zahtev za produženje pomoći. Sačuvate kopije dokumenata i dokaze o komunikaciji sa Jobcenterom. Zatražite pisanu odluku ako se ne slažete sa obračunom ili sankcijom. Ako dobijete Bescheid koji smatrate pogrešnim, proverite rok za podnošenje prigovora. U mnogim slučajevima rok za Widerspruch iznosi mesec dana od prijema odluke, ali treba proveriti pravnu pouku navedenu na konkretnom dokumentu. Zaključak Bürgergeld je od 1. jula 2026. zamenjen Grundsicherungsgeldom. Za postojeće korisnike prelazak je uglavnom automatski, ali nova pravila donose znatno strože obaveze. Posebno je važno redovno odlaziti na termine u Jobcenteru, prihvatiti odgovarajući posao, poštovati Kooperationsplan i prijaviti sve prihode i imovinu. Tri uzastopno propuštena termina bez opravdanja mogu dovesti do potpunog prestanka pomoći, dok se kod drugih povreda osnovni iznos može smanjiti za 30 odsto. Korisnici ne moraju podneti novi zahtev samo zbog promene naziva, ali i dalje moraju podneti Weiterbewilligungsantrag kada istekne trenutni period odobrenja. Gastarbajter24 će pratiti primenu novih pravila i objavljivati informacije važne za ljude sa Balkana koji žive i rade u Nemačkoj. Napomena: Ovaj tekst služi isključivo za opšte informisanje i ne predstavlja pravni ili socijalni savet. Pravo na Grundsicherungsgeld i primena sankcija zavise od individualnih okolnosti i odluke nadležnog Jobcentra. Izvori: Bundesagentur für Arbeit – Grundsicherungsgeld zamenjuje Bürgergeld , Bundesagentur für Arbeit – uslovi, prihodi i imovina